Библия-Центр
РУ
Вся Библия
La Bible de Jerusalem (fr)
Поделиться

2 Maccabées, Chapitre 14

Après un intervalle de trois ans, Judas et ses compagnons apprirent que Démétrius, fils de Séleucus, ayant abordé au port de Tripoli avec une forte armée et une flotte,
s'était emparé du pays et avait fait périr Antiochus et son tuteur Lysias.
Un certain Alkime, précédemment devenu grand prêtre, mais qui s'était volontairement souillé au temps de la révolte, comprenant qu'il n'y avait pour lui de salut en aucune façon, ni désormais d'accès possible au saint autel,
vint trouver le roi Démétrius vers l'an un, et lui offrit une couronne d'or avec une palme et, de plus, des rameaux d'olivier dus selon l'usage par le Temple; et, ce jour-là, il ne fit rien de plus.
Mais il trouva une occasion complice de sa démence quand, l'ayant appelé dans son conseil, Démétrius l'interrogea sur les dispositions et les desseins des Juifs. Il répondit
"Ceux des Juifs qu'on appelle Assidéens, dont Judas Maccabée a pris la direction, fomentent la guerre et les séditions, ne laissant pas le royaume jouir du calme.
C'est pourquoi, ayant été dépouillé de ma dignité héréditaire, je veux dire du souverain pontificat, je suis venu ici,
d'abord avec le souci sincère des intérêts du roi, ensuite en considération de nos concitoyens, car la déraison de ceux que j'ai nommés plonge toute notre race dans une grande infortune.
Toi donc, ô roi, quand tu auras pris connaissance de chacun de ces griefs, daigne pourvoir au salut de notre pays et de notre nation menacée de toutes parts, suivant cette bienfaisance affable que tu témoignes à tout le monde,
10  car tant que Judas sera en vie, il sera impossible à l'Etat de goûter la paix."
11  Dès qu'il eut parlé de la sorte, les autres amis du roi, hostiles à l'action de Judas, s'empressèrent d'enflammer Démétrius.
12  Ayant aussitôt fixé son choix sur Nikanor, qui était devenu éléphantarque, il le promut stratège de Judée et le fit partir
13  avec l'ordre de faire périr Judas, de disperser ceux qui étaient avec lui et d'introniser Alkime grand prêtre du plus grand des sanctuaires.
14  Quant aux païens de Judée qui avaient fui devant Judas, ils se rassemblèrent par troupes autour de Nikanor, pensant bien que l'infortune et le malheur des Juifs tourneraient à leur propre avantage.
15  Informés de l'arrivée de Nikanor et de l'agression des païens, les Juifs répandirent sur eux de la poussière et implorèrent Celui qui avait constitué son peuple pour l'éternité et qui ne manquait jamais de secourir son propre héritage avec des signes manifestes.
16  Sur l'ordre de leur chef, ils partirent aussitôt du lieu où ils se trouvaient et en vinrent aux mains avec eux au bourg de Dessau.
17  Simon, frère de Judas, avait engagé le combat avec Nikanor, mais à cause de l'arrivée subite des adversaires, il avait subi un léger échec.
18  Toutefois, apprenant quelle était la valeur de Judas et de ses compagnons, leur assurance dans les combats livrés pour la patrie, Nikanor craignit de s'en remettre au jugement par le sang.
19  Aussi envoya-t-il Posidonius, Théodote et Mattathias pour tendre la main aux Juifs et recevoir la leur.
20  Après un examen approfondi des propositions, le chef les communiqua aux troupes, et, les avis ayant été unanimes, elles manifestèrent leur assentiment au traité.
21  On fixa un jour où les chefs s'aboucheraient en particulier. De part et d'autre s'avança un véhicule; on plaça des sièges d'honneur.
22  Judas avait aposté aux endroits favorables des gens en armes, prêts à intervenir en cas de perfidie soudaine de la part des ennemis. Dans leur entretien ils se mirent d'accord.
23  Nikanor séjourna à Jérusalem sans y rien faire de déplacé. Au contraire, il renvoya ces foules qui, par bandes, s'étaient groupées autour de lui.
24  Il avait sans cesse Judas devant les yeux, éprouvant pour cet homme une inclination de cœur.
25  Il l'engagea à se marier et à avoir des enfants. Judas se maria, goûta la tranquillité, jouit de la vie.
26  Alkime, voyant leur bonne entente, et s'étant procuré une copie du traité conclu, s'en vint chez Démétrius et lui dit que Nikanor avait des idées contraires aux intérêts de l'Etat, car l'adversaire même de son royaume, Judas, il l'avait promu diadoque.
27  Le roi entra en fureur et, excité par les calomnies de ce misérable, il écrivit à Nikanor, lui déclarant qu'il éprouvait un grand déplaisir de ces conventions et lui donnant l'ordre d'envoyer sans retard à Antioche le Maccabée chargé de chaînes.
28  Au reçu de ces lignes, Nikanor fut bouleversé, car il lui en coûtait de violer les conventions avec un homme qui n'avait commis aucune injustice.
29  Mais comme il n'était pas facile de s'opposer au roi, il épiait une occasion favorable pour accomplir cet ordre au moyen d'un stratagème.
30  De son côté, Maccabée, remarquant que Nikanor se comportait plus sèchement à son égard et que son abord ordinaire se faisait plus rude, pensa qu'une telle sévérité ne présageait rien de très bon. Il rassembla donc un grand nombre de ses partisans et se déroba à Nikanor.
31  Quand l'autre reconnut qu'il avait été joué de belle manière par cet homme, il se rendit au Sanctuaire très grand et saint pendant que les prêtres offraient les sacrifices accoutumés, et commanda de lui livrer cet homme.
32  Comme ils assuraient avec serment qu'ils ne savaient où était l'homme qu'il cherchait,
33  Nikanor leva la main droite vers le Temple et affirma avec serment : "Si vous ne me livrez pas Judas enchaîné, je raserai cette demeure de Dieu, je détruirai l'autel, et, au même endroit, j'élèverai à Dionysos un sanctuaire splendide."
34  Sur de telles paroles, il se retira. Mais les prêtres tendirent de leur côté les mains vers le ciel, implorant en ces termes Celui qui a toujours combattu pour notre nation
35  "O toi Seigneur, qui n'as besoin de rien, il t'a plu que le Temple où tu habites se trouve au milieu de nous.
36  Maintenant donc, Seigneur saint de toute sainteté, préserve pour jamais de toute profanation cette Maison qui vient d'être purifiée."
37  On dénonça alors à Nikanor un des anciens de Jérusalem nommé Razis, homme zélé pour ses concitoyens, jouissant d'un excellent renom et qu'on appelait Père des Juifs à cause de son affection pour eux.
38  Inculpé de Judaïsme dans les premiers temps de la révolte, il avait exposé avec toute la constance possible son corps et sa vie pour le Judaïsme.
39  En vue de montrer la malveillance qu'il nourrissait à l'égard des Juifs, Nikanor envoya plus de 500 soldats pour l'arrêter,
40  car il ne doutait pas que faire disparaître cet homme ne fût un grand coup porté aux Juifs.
41  Comme ces troupes étaient sur le point de s'emparer de la tour et forçaient le porche, l'ordre étant donné de mettre le feu et de brûler les portes, Razis, cerné de toutes parts, dirigea son épée contre lui-même;
42  il choisit noblement de mourir plutôt que de tomber entre des mains criminelles et de subir des outrages indignes de sa noblesse.
43  Son coup ayant manqué le bon endroit, dans la hâte du combat, et les troupes se ruant à l'intérieur des portes, il courut allègrement en haut de la muraille et se précipita avec intrépidité sur la foule.
44  Tous s'étant reculés aussitôt, il s'en vint choir au milieu de l'espace vide.
45  Respirant encore, et enflammé d'ardeur, il se releva tout ruisselant de sang et, malgré de très douloureuses blessures, il traversa la foule en courant. Enfin, debout sur une roche escarpée,
46  et déjà tout à fait exsangue, il s'arracha les entrailles et, les prenant à deux mains, il les projeta sur la foule, priant le maître de la vie et de l'esprit de les lui rendre un jour. Ce fut ainsi qu'il mourut.

2 Maccabées, Chapitre 15

Apprenant que Judas et les siens étaient dans les parages de Samarie, Nikanor prit le parti de les attaquer sans risque, le jour du repos.
Les Juifs qui le suivaient par contrainte lui dirent : "Ne va pas les faire périr d'une façon si sauvage et si barbare, mais rends gloire au jour que Celui qui veille sur toutes choses a sanctifié de préférence."
Alors ce triple scélérat demanda s'il y avait au ciel un souverain qui eût prescrit de célébrer le jour du sabbat.
Comme ceux-ci lui répliquaient : "C'est le Seigneur vivant lui-même, souverain au ciel, qui a ordonné d'observer le septième jour",
l'autre reprit : "Et moi aussi je suis souverain sur terre : je commande qu'on prenne les armes et qu'on fasse le service du roi." Toutefois, il ne fut pas maître de réaliser son funeste dessein.
Tandis que Nikanor, se redressant avec une extrême jactance, décidait d'ériger un trophée commun avec les dépouilles de Judas et de ses compagnons,
Maccabée, de son côté, gardant une confiance inaltérable, avait plein espoir d'obtenir du secours de la part du Seigneur.
Il engageait ceux qui se trouvaient avec lui à ne pas redouter l'attaque des païens, mais, au souvenir des secours qui étaient déjà venus du Ciel, à compter qu'en ce moment aussi, du Tout-Puissant leur viendrait la victoire.
En les encourageant à l'aide de la Loi et des Prophètes, en évoquant à leur esprit les combats qu'ils avaient déjà soutenus, il les remplit d'une nouvelle ardeur.
10  Ayant ainsi réveillé leurs ardeurs, il acheva de les exhorter en leur montrant la déloyauté des païens et la violation de leurs serments.
11  Ayant armé chacun d'eux moins de la sécurité que donnent les boucliers et les lances que de l'assurance fondée sur les bonnes paroles, il leur raconta un songe digne de foi, une sorte de vision, qui les réjouit tous.
12  Voici le spectacle qui lui avait été offert : l'ex-grand prêtre Onias, cet homme de bien, d'un abord modeste et de mœurs douces, distingué dans son langage et adonné dès l'enfance à toutes les pratiques de la vertu, Onias étendait les mains et priait pour toute la communauté des Juifs.
13  Ensuite avait apparu à Judas, de la même manière, un homme remarquable par ses cheveux blancs et par sa dignité, revêtu d'une prodigieuse et souveraine majesté.
14  Prenant la parole, Onias disait : "Celui-ci est l'ami de ses frères, qui prie beaucoup pour le peuple et pour la ville sainte tout entière, Jérémie, le prophète de Dieu."
15  Puis Jérémie, avançant la main droite, donnait à Judas une épée d'or et prononçait ces paroles en la lui remettant
16  "Prends ce glaive saint, il est un don de Dieu, avec lui tu briseras les ennemis."
17  Excités par les excellentes paroles de Judas, capables d'inspirer de la vaillance et de donner aux jeunes des âmes d'hommes faits, les Juifs décidèrent de ne pas se retrancher dans un camp, mais de prendre bravement l'offensive et, dans un corps à corps, de remettre la décision à la fortune des armes, puisque la ville, la religion et le Sanctuaire étaient en péril,
18  car, dans cette lutte, l'inquiétude au sujet des femmes, des enfants, des frères et des proches se réduisait à peu de chose, tandis que la plus grande et la première des craintes était pour le Temple consacré.
19  L'angoisse de ceux qui avaient été laissés dans la ville n'était pas moindre, inquiets qu'ils étaient au sujet de l'action qui allait se livrer en rase campagne.
20  Pendant que tous attendaient le prochain dénouement et que déjà les ennemis, ayant opéré leur concentration, se rangeaient en ordre de bataille, les éléphants étant ramenés sur une position favorable et la cavalerie rangée sur les ailes,
21  Maccabée observait ces masses imposantes, l'appareil varié de leurs armements et l'aspect farouche des éléphants. Il leva les mains vers le ciel et invoqua le Seigneur qui opère les prodiges, sachant bien que ce n'est pas à l'aide des armes, mais selon ce qu'il juge, qu'il accorde la victoire à ceux qui en sont dignes.
22  Il prononça en ces termes l'invocation suivante : "O toi, Maître, tu as envoyé ton ange sous Ezéchias, roi de la Judée, et il a exterminé 185.000 hommes de l'armée de Sennachérib;
23  maintenant encore, ô Souverain des cieux, envoie un bon ange devant nous pour semer la crainte et l'effroi.
24  Que par la grandeur de ton bras soient frappés ceux qui sont venus, le blasphème à la bouche, attaquer ton peuple saint!" Et il termina sur ces mots.
25  Or, tandis que les gens de Nikanor s'avançaient au son des trompettes et au chant du péan,
26  les hommes de Judas en vinrent aux mains avec l'ennemi en faisant des invocations et des prières.
27  Combattant de leurs mains et priant Dieu de leur cœur, ils couchèrent sur le sol au moins 35.000 hommes, et se réjouirent grandement de cette manifestation de Dieu.
28  La besogne une fois terminée, et comme ils s'en retournaient avec joie, ils reconnurent que Nikanor était tombé revêtu de son armure.
29  Alors, au milieu des clameurs et de la confusion, ils bénissaient le souverain Maître dans la langue de leurs pères.
30  Celui qui au premier rang s'était consacré, corps et âme, à ses concitoyens, qui avait conservé pour ses compatriotes l'affection du jeune âge, ordonna de couper la tête de Nikanor et son bras jusqu'à l'épaule, et de les porter à Jérusalem.
31  Il s'y rendit lui-même et, après avoir convoqué ses compatriotes et placé les prêtres devant l'autel, il envoya chercher les gens de la Citadelle
32  il leur montra la tête de l'abominable Nikanor et la main que cet infâme avait étendue avec tant d'insolence contre la sainte Maison du Tout-Puissant.
33  Puis, ayant coupé la langue de l'impie Nikanor, il dit qu'on la donnât par morceaux aux oiseaux et qu'on suspendît en face du Temple le salaire de sa folie.
34  Tous alors firent monter vers le ciel des bénédictions au Seigneur glorieux, en ces termes : "Béni soit Celui qui a gardé son saint lieu exempt de souillure!"
35  Judas attacha la tête de Nikanor à la Citadelle, comme un signe manifeste et visible à tous du secours du Seigneur.
36  Ils décrétèrent tous par un vote public de ne pas laisser passer ce jour inaperçu, mais de célébrer le treizième jour du douzième mois, appelé Adar en araméen, la veille du jour dit de Mardochée.
37  Ainsi se passèrent les choses concernant Nikanor, et, comme depuis ce temps-là la ville demeura en la possession des Hébreux, je finirai également mon ouvrage ici même.
38  Si la composition en est bonne et réussie, c'est aussi ce que j'ai voulu. A-t-elle peu de valeur et ne dépasse-t-elle pas la médiocrité? C'est tout ce que j'ai pu faire...
39  Comme il est nuisible de boire seulement du vin ou seulement de l'eau, tandis que le vin mêlé à l'eau est agréable et produit une délicieuse jouissance, de même c'est l'art de disposer le récit qui charme l'entendement de ceux qui lisent le livre. C'est donc ici que j'y mettrai fin.
Комментарии:
Комментарий к текущему отрывку
Комментарий к книге
Комментарий к разделу

14:1 Весной 161 г.


14:12 Не тот Никанор, о котором идет речь в 2 Макк 8:9. - "Военачальником" т.е. областеначальником, который лишил первосвященника Алкима политической власти.


14:16 "Дессау" или Адаса (см 1 Макк 7:40; ср 1 Макк 7:31: "близ Хафарсаламы").


14:45 Указывая на поступок Разиса, еретики-донатисты оправдывали самоубийство. Блаж. Августин ("О граде Божием" 1 26, 27) отвечает им, что св. Писание описывает смерть Разиса, но не ставит его в пример.


15:11-16 Ония продолжает быть заступником иудейской общины, каким он был и при жизни (2 Макк 15:30сл; 2 Макк 4:5). Иеремия, перенесший большие страдания за свой народ, как и Ония, является теперь также его заступником. Текст большого догматического значения- первое библейское свидетельство о вере в силу молитвы святых на которой основывается учение Церкви о почитании святых.


15:36 "День Мардохея" слился с праздником Пурим (ср Есф 9:19; 1 Макк 7:49), но в 124 г. до Р.Х. они по-видимому еще праздновались отдельно. - "Свиток поста" - (в 1 в по Р.Х.) упоминает о "дне Никанора", перечисляя те дни, когда не следует поститься.


15:37 "Город остался во власти евреев", т.е. Сион (1 Макк), вследствие чего автор не придает значения тому, что крепость осталась в руках сирийцев. Для него важно, что победа Иуды над Никанором спасла святилище. Описать это и было его целью.



Вторая книга Маккавейская является не продолжением первой, а частично параллельным повествованием: в ней излагаются события с конца царствования Селевка VI, предшественника Антиоха Епифана, до поражения Никанора. Она охватывает всего пятнадцать лет и соответствует содержанию семи первых глав 1 Макк. По своей литературной форме 2 Макк, написанная по-греч, во многом отличается от 1 Макк.

Она представлена как сокращенное произведение некоего Иасона Киринейского (2 Макк 2:19-32), которое предваряют два послания иерусалимских иудеев (2 Макк 1:1-2:18). Стиль книги характерен для произведений эллинистических писателей, язык ее изобилует риторическими оборотами. Автор больше проповедник, чем историк, но он значительно превосходит автора 1 Макк в знании греческих общественных институтов и политической жизни той эпохи. Он пишет для александрийских иудеев, чтобы пробудить у них сознание солидарности с их палестинскими собратьями. В частности, он хочет привлечь их внимание к судьбе Храма — средоточию религиозной жизни израильтян, — ненавидимого язычниками-поработителями. Это стремление автора заметно в композиции книги: после описания эпизода с Илиодором, подчеркивающего неприкосновенность святилища, первая часть книги (2 Макк 4:1-10:8) заканчивается сообщением о смерти Антиоха Епифана, гонителя, осквернившего храм, и об установлении праздника Очищения; вторая часть (2 Макк 10:9-15:36) также завершается смертью гонителя — Никанора, угрожавшего разрушить храм, и установлением праздника в память избавления. Письма, помещенные в начале книги (2 Макк 1:1-2:18), содержат призыв иудеев к своим единоверцам в Египте праздновать вместе с ними Очищение Храма.

Датой написания можно считать 188 г. селевкидской эры, т.е. 124 г. до Р.Х., на что имеется указание в 2 Макк 1:10. Книга имеет безусловную историческую ценность, хотя редактор и включил в текст апокрифические рассказы (2 Макк 1:10-2:18) и воспроизвел патетические сказания об Илиодоре, о мученической кончине Елеазара (2 Макк 6:18-31) и семи братьев (2 Макк 7), взятые им у Иасона для иллюстрации его религиозных тезисов. Совпадение основных данных 1 и 2 Макк подтверждает историческую достоверность событий, описываемых в этих, друг от друга независящих, источниках. В одном важном пункте 2 Макк противоречит 1 Макк 6:1-13: здесь очищение храма происходит до смерти Антиоха Епифана, тогда как в 2 Макк 9:1-29 — после его смерти. Недавно опубликованная хронологическая вавилонская таблица подтверждает свидетельство 2 Макк: Антиох умер в октябре-ноябре 164 г., до освящения храма в декабре того же года. Нет оснований сомневаться в подлинности исторических данных о событиях, предшествовавших разграблению храма Антиохом и содержащихся только в 2 Макк 4. Вместе с тем следует указать на грубую ошибку, за которую редактор ответственен скорее, чем сам Иасон: располагая письмом Антиоха V (2 Макк 11:22-26), сн добавил в гл. 11-12 другие письма и рассказ о событиях, относящихся к концу царствования Антиоха IV, которые следовало поместить между 8 и 9 гл.

С христианской точки зрения данная книга важна содержащимися в ней утверждениями о воскресении мертвых (2 Макк 14:16) и загробном возмездии (2 Макк 6:26), а также тем, что в ней придается значение молитве за усопших (2 Макк 12:41-45), подвигам мучеников (2 Макк 6:18-7:41) и ходатайству святых (2 Макк 15:12-16). Наличие поучений на темы, мало затронутые в других книгах ВЗ, объясняет, почему Церковь включила 2 Макк в библ. канон.

Хронологическая система, которой следуют обе книги, стала нам более понятна после открытия клинописной таблицы, содержащей фрагмент хронологии Селевкидов. Благодаря ей удалось установить точную дату смерти Антиоха Епифана. Выяснилось, что 1 Макк следует македонскому летоисчислению, которое принимает за исходную точку октябрь 312 г до Р.Х., тогда как 2 Макк следует летоисчислению иудейскому, соответствующему вавилонскому, начинающемуся с месяца Нисана — апреля 311 г. Укажем на два исключения: в 1 Макк события, связанные с храмом и иудейской историей, датированы по иудео-вавилонскому календарю (1 Макк 1:54; 1 Макк 2:70; 1 Макк 4:52; 1 Макк 9:3, 1 Макк 9:54; 1 Макк 10:21; 1 Макк 13:41, 1 Макк 13:51; 1 Макк 14:27; 1 Макк 16:14), а письма, приведенные в 2 Макк, следуют македонскому летоисчислению.

Текст дошел до нас в трех рукописях, написанных т.наз. унциальным письмом (Sinaiticus, Alexandrinus и Venetus), и в прибл. тридцати рукописях, написанных курсивным письмом. В тексте «Лукиановой рецензии» (300 г. по Р.Х.) иногда сохранен текст более древний, чем в остальных греч рукописях. Этим текстом пользовался Иосиф Флавий при написании «Иудейских Древностей». Латинская рукопись « Vetus Latina » является переводом греческого, ныне утерянного, текста, лучшего из всех дошедших до нас. Текст этих книг в Вульг восходит не к бл. Иерониму, который не считал кн Макк каноническими, а к рецензии (редакции) второстепенного качества.

Книги Маккавейские (1 и 2) не вошли в евр канон Писания, но они находятся в LXX и Западная Церковь признала их богодухновенными (второканоническими). В них описывается борьба евр народа против Селевкидов за религиозную и политическую независимость. Название книг происходит от прозвища Маккавей (евр «мак-кави» — молот), данного Иуде, герою этой борьбы (1M 2:4), и затем распространенного на его братьев. Последние строки книги (1M 16:23-24) указывают, что она была написана не раньше конца царствования Иоанна Гиркана, вернее вскоре после его смерти, около 100 до Р.Х.

Скрыть
Комментарий к текущему отрывку
Комментарий к книге
Комментарий к разделу

14 Содержание обеих последних глав книга соответствует 1 Макк 7-я гл., с некоторыми, как и прежде, отличиями, имеющими то же объяснение.


14:1  Спустя 3 года, т. е. после 13:1 — похода Евпатора на Иудею. Это выражение надо понимать как евангельское «по триех днех», т. е. считая и неполные годы; отсюда — спустя три года = не 149 + 3, но = 149-й, 150-й и 151-й, что и приводит к показанию 4-го стиха: «в сто пятьдесят первом году» (согласно с 1 Макк 7:1).


Триполис — финикийский приморский город севернее Сидона между Библом и Арадом, лежит при подножии самой высокой часта Ливана и назван так потому, что составился из трех колоний, выселившихся сюда из трех соседних городов — Сидона, Тира и Арада (Страбон XVI, 754).


14:3 Об Алкиме — см. к 1 Макк 7:5.


В смутные времена. Здесь имеется в виду время от удаления первосвященника Онии Иасоном при Антиохе Епифане до казни Менелая.


Нет ему спасения. С предоставлением иудеям религиозной свободы при Антиохе Евпаторе, Алким не мог более опираться на поддержку сирийских друзей своих, не мог заслужить себе и должного уважения и признания иудеев. За свой полуязыческий образ жизни и убеждения — нет ему спасенияοὐκ αὐτω̨̃ σωτηρία — не ему, или не для него спасение, т. е. возможность занять первосвященническое служение.


14:4  И сверх того масличные ветви, считавшиеся принадлежностями храмаπρὸς δὲ τούτοις τω̃ν νομιζομένων θάλλων του̃ ἱερου̃слав.: «к сим же и цветы, иже мняхуся церковные быти». Мысль, что Алким, так сказать, пересолил в изъявлении своего почтения к царю. То, что употреблялось как знак благоговения в храме, он употребил в применении к простому смертному, унизив святыню. В этот приход свой к царю Алким ничего не предпринял потому, что первая торжественная аудиенция не столь была удобна для жалоб и домогательств, и надо было выждать время и склонить на свою сторону приближенных царя.


14:6 Об Асидеях — см. к 1 Макк 2:29.


14:7  Лишенный чести предков моихἀφελόμενος τὴν προγονικὴν δόξαν, слав.: «отлучен прародительские славы», по происхождению от рода Ааронова.


14:11  Прочие советникиοἱ λοιποὶ φίλοι, слав. точнее: «прочии друзи». К этим друзьям причисляется, таким образом, и Алким.


Еще более возбудилиπροσεπύρωσαν, слав.: «разжегоша» — разожгли, воспламенили.


14:15  До векаἄχρι αἰω̃νοςслав.: «даже до века» — на вечные времена.


14:16  Поднялись оттуда — от того места, где собрались, т. е. вероятно — от Иерусалима. Селение Дессау нигде более не упоминается.


14:26  Назначил Иуду... своим преемником, греч.: διάδοχον ἀνέδειξεν. Неизвестно, привел ли Алким фактические подтверждения этого обвинения или оно следовало из того, что Никанор обращался дружественно с Иудою и не предпринимал ничего для утверждения Алкима в первосвященнической должности.


14:35  Ты, Господи, не имея ни в чем нуждыгреч.: σὺ Κύριε τω̃ν ὅλων ἀπροσδεὴς ὑπάρχων, слав.: «Ты, Господи всех, не требуяй ничтоже». По мнению некоторых, τω̃ν ὅλων здесь нужно относить не к Κύριε, а к ἀπροσδεὴς ὑπάρχων, как и поступает русский переводчик (ср. Иосиф Флавий. Иуд. древн. VIII, 3, §3; 3 Макк 2:7 и далее, а также 3 Цар 8:27).


14:38  Греч.: ἠ̃ν γὰρ ἐν τοι̃ς ἔμπροσθεν χρόνοις τη̃ς ἀμειξίας κρίσιν εἰς ἐνηνεγμένος ἰουδαϊσμου̃, слав.: «бяше бо внесый в прежних временех несмешения суд во Иудействе», русский перевод является очень вольной перефразировкой данного места: он в предшествовавшие смутные времена стоял на стороне Иудейства; χρόνοις τη̃ς ἀμειξίας — времена несмешения, т. е. времена, когда иудейство особенно подвергалось опасности смешения с язычеством и потому особенно остерегалось этого смешения.


Κρίσις ἰουδαϊσμου, т. е. отделение иудейства (от языческих обычаев), решение за иудейство.


Κρίσιν εἰσφέρεσθαι, ввести, уяснить, доказать «отделение» (иудейства), настоять на отделении (иудейства от язычества).


14:41  В неизбежной опасности быть захваченнымиπερικατάλημπτος γενόμενος, слав. точнее: «объят отвсюду быв».


15:1  В стране Самарийскойἐν τοι̃ς κατὰ Σαμάριαν, в местах по Самарии, т. е. на границе самарийской, между Вефороном и Гофною (1 Макк 7:39 и далее).


15:2  Дню, освященному Всевидящимτη̨̃ προτετιμημένη̨ ὑπὸ του̃ πάντα ἐφορω̃ντος μεθ’ ἁγιότητος ἡμέρα̨, слав. точнее: «предпочтенному от Всевидящего со святынею дневи», т. е. дню, почтение которого освящено примером и заповедью Самого Всевидящего Господа (ср. Быт 2:3; Исх 20:8-11 и далее).


15:3 Вопрос: «неужели есть Владыка на небе, повелевший?» — выражает не отрицание существования Бога, но лишь отрицание означенного повеления, — отрицание того, что будто бы «среди богов» нашелся такой, который бы издал это повеление.


15:4  Живый Господьὁ Κύριος ζω̃ν — живый — в противоположность мертвым богам языческим.


15:5 Чту помешало замыслу Никанора напасть на иудеев в субботу, — неизвестно.


15:10 Примеры вероломства и клятвопреступления язычников — 1 Макк 16:17; 1 Макк 6:62; 2 Макк 5:25 или 12:5.


15:12 Об Онии этом — см. 2 Макк 3:1,5; 4:1 и далее.


15:16  Святый меч — как вручаемый ему от Бога на посечение зла и нечестия, покушавшегося на Его святыню.


15:17  Город и святыня и храмτὴν πόλιν καὶ τὰ ἅγια καὶ τὸ ἱερὸν, слав.: «град, и святая, и святилище». Τὰ ἅγια рядом и именно пред ἱερὸν — показывает, что здесь оно (τὰ ἅγια) употреблено в широком смысле слова — священное устройство, священные установления народа.


15:18  Преимущественное опасение было за святый храм — ввиду угроз Никанора — 14:33.


15:21  Свирепость зверей, т. е. слонов.


15:33  Руку же безумца, τὰ δ’ ἐπίχειρα τη̃ς ἀνοίας, слав. точнее: «и сия в возмездие безумия... повеси». Единственное число τὸ ἐπίχειρα очень редко (Иер 48:25) употребляется в значении плечо (= евр. ַעורֽז); во множественном же τὰ ἐπίχειρα означает — то, чтт кому приходит «нб руку», суждено, заслужено — возмездие дела, и если дела злого, то — наказание. Следовательно, в данном месте» — повесить τὰ δ’ ἐπίχειρα τη̃ς ἀνοίας — значит повесить знак наказания безумца, т. е. отсеченную его руку.


15:35  На крепости. Здесь, как и в ст. 21, имеется в виду не крепость Сионская, которая была очищена от язычников позднее, при преемниках Иуды, но, вероятно, укрепления самого Иерусалима и храма, в противовес укреплениям Сионским.


15:36 Об установлений праздника в 13-й день Адара — см. 1 Макк 7:49.


За день до дня Мардохеева, т. е. накануне праздника Пурим (Есф 9:31 и далее).


На Сирском языкеτη̨̃ Συριακη̨̃ φωνη̨̃, т. е. на арамейском наречии, которое тогда входило во всеобщее употребление среди иудеев Палестины.


Известная под именем 2-ой Маккавейской — книга сама заявляет себя, как краткое начертание или изложение пяти книг некоего Иасона Киринейского (2 Макк 2:24) — в их повествовании «о делах Иуды Маккавея и братьев его», а также «о войнах против Антиоха Епифана и против сына его Евпатора».

Следуя этому плану, книга делится на 2 ясно разграниченных части, из коих 1-я (2 Макк 3:1-10:9) повествует о событиях в Иерусалиме при Селевке IV и Антиохе Епифане, а 2-я (2 Макк 10:10-15:39) — о событиях при сыне его Антиохе Евпаторе, кончая смертью Никанора (в 151 г. э. Сел. = 161 г. до Р. Х.). Этому сокращенному изложению Иасона Киринейского предшествуют 2 письма палестинских иудеев к египетским (2 Макк 1:1-2:19), а также вставлены два кратких замечания автора — одно в начале (после писем, 2 Макк 2:20-33), и другое — в конце (2 Макк 15:37-39) труда.

Так как начальные события книги (2 Макк 3) имели место в последний или предпоследний год царствования Селевка IV, умершего в 176 г. до Р. Х., то можно с точностью установить, что 2-я книга Маккавейская обнимает своим повествованием исторический период в 15 лет (176-161 г. до Р. Х.)

Возникает вопрос, в какой степени этот период в изложении 2-ой Маккавейской книги совпадает с изложением 1-ой, в которую он также входит, как часть, — в чем сходствует и в чем представляет особенности и различия, в чем пополняет параллельный ему рассказ или сам в чем пополняется им?

По сравнению с 1-ой Маккавейской книгой, ведущей свой рассказ с Антиоха Епифана (1 Макк 1:10), — вторая Маккавейская книга захватывает несколько более ранних событий (2 Макк 3:1; 2 Макк 4:6) и более подробно описывает бедствия иудеев, постигшие их с отступничеством первосвященника Иасона (2 Макк 4:7-7:42 = 1 Макк 1:10-64). С 8 гл. рассказ идет параллельно 1 Макк 3-7 с некоторыми более или менее значительными и важными отличиями и неточностями, находящими себе объяснение отчасти в более религиозно-дидактических, нежели строго научных исторических целях книги, — а отчасти в неизбежных недосмотрах при сокращении первоисточника и приспособлении его к указанным предвзятым целям.

Личность и жизнь Иасона Киринейского мало известны. От его отечества Кирены — можно только заключить, что он был иудей-эллинист, и что его 5 книг истории написаны были на греческом наречии.

Столь же мало сведений можно дать о сократителе его труда — писателе 2-ой Маккавейской книги. Представляется вероятным лишь, что он, также эллинист, незнаком был с 1-ой Маккавейской книгой, хотя мог собирать материалы для своей истории в Палестине, как показывают многие народные иудейские предания, нашедшие место в его труде.

О времени написания книги удается отчасти заключить из 2 Макк 1:10, что она написана не раньше 188 г. э. Сел. = 124 г. до Р. Х., но когда именно, с точностью определить нельзя, во всяком случае до пресечения Маккавейской династии и взятия Иерусалима Помпеем (63 г. до Р. Х.).

Благодаря в особенности трогательному и поучительному повествованию своему о страданиях за веру 7 братьев-«Маккавеев» с их матерью и учителем, книга пользовалась большим вниманием и уважением древних церковных писателей и проповедников (Климент Александрийский, Ориген, Иероним, Августин и др.), хотя и не почиталась каноническою.

Скрыть

Благодаря регистрации Вы можете подписаться на рассылку текстов любого из планов чтения Библии

Мы планируем постепенно развивать возможности самостоятельной настройки сайта и другие дополнительные сервисы для зарегистрированных пользователей, так что советуем регистрироваться уже сейчас (разумеется, бесплатно).